Napustio nas je Slobodan Vasković, vjerovatno najhrabriji novinar na ovim prostorima, piše beogradski pisac Stefan Simić.

-Preživeo je toliko toga, što stane u deset života, a odneo ga je moždani udar.

Nije pisao tekstove, vodio je ratove.

Svako njegovo pojavljivanje bilo je događaj, a pojavljivao se retko.

Pre rata u Bosni bio je umetnik, završio baletsku školu, vodio emisiju o umetnosti na TV-u, posle rata, nakon svega što je vodio, nastavio je da vodi svoj lični rat i to najčešće protiv "mangupa iz svojih redova".

Jedan od onih koji nisu mogli da ćute.

Jedan od onih koji uvek nastupaju sami i možda jedini, bar što se mene tiče, koji me nije ostavljao ravnodušnim.

Nekoliko puta sam ga sreo na ulicama Beograda, kada god bih mu se javio, osetio bih njegovu nelagodu.

Ne zbog mene, nego što je želeo da bude nevidljiv.

Ko zna kome je sve smetao, ko zna kome se sve zamerio, ko zna ko je sve želeo da ga nema.

Zato se i sklonio iz Banja Luke u Beograd, ne zato što je naročito voleo Beograd, nego je u masi ljudi manje zapažen.

Vasković je bio jedan od onih ljudi koji ratuju sami protiv svih.

Nije bio karikaturalan lik, koji je tu da zabavlja široke narodne mase senzacijama, nego je pisao iz prve ruke.

Nije ulepšavao, nije dorađivao, nije od novinarstva pravio ni pozu, ni literaturu.

Nije pisao da bi pisao, nije snimao da bi snimao, nego samo i isključivo kada ima nešto da kaže.

Ko su bili njegovi duošnici, ko mu je dostavljao informacije i ostalo, nikada nije otkrivao.

Najteže je bilo nositi sve to u sebi, nepravdu, bol, sve te afere.

O likovima kao što je Vasković Holivud snima filmove.

Jedan od njegovih omiljenih bio je V kao Vendeta.

To je bio Vasković, zaštitnik malih ljudi, koji nastupa iz senke.

Sve to košta, sve to prerano troši i uzima pod svoje.

Iz tih naših kratkih uličnih susreta video sam dostojanstvenog čoveka, kome borba nije posao, nego život.

Obično, takve sudbine, koje su na stalnom udaru, ne dožive napad sa strane, koji očekuju i za koji se spremaju, nego iz vlastitih dubina bića.

Možeš da ustaneš protiv svih, možeš da pokreneš revoluciju, možeš sve, ali ne možeš protiv onog u sebi, koje je jače.

Mogao je da živi lagodno, da se negde skloni, međutim, imao je poriv da razotkriva i govori jasno i glasno o svemu.

Banja Luka je izgubila možda i najhrabrijeg čoveka koga je imala.

Ko je upoznat sa mnogim slučajevima kojima se Vasković bavio, zna o čemu pričam i koliko je bilo rizično sve to reći i uvek iznova podsećati, zaključio je Stefan Simić.