RAZGOVARAO: Almir TERZIĆ

Šta znači uvođenje novog sistema (Entry/Exit) EES ulaska u Europsku uniju, odnosno države Schengena za građane Zapadnog Balkana, te kakva su prva iskustva, odnosno problemi koji su detektovani prilikom njegove primjene u intervjuu za "Slobodnu Bosnu" govorio je Aleksandar Seničić , direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija - YUTA iz Beograda. 

Dao je i svoju ocjenu da li će se i na koji način EES sustav odraziti na prodaju turističkih aranžmana, odnosno na putovanja putnika sa prostora Zapadnog Balkana u zemlje Europske unije. 

Istovremeno otkrio je i pojedinosti oko uvođenja još jednog, novog sustava najavljenog za narednu godinu, kroz obavezno pribavljanje takozvane "putne dozvole" za putovanja u Europsku uniju, odnosno države članice Schengena. 

Novi sustav ulaska u Europsku uniju stupio je na snagu. Šta nam je on donio, posebno za državu Zapadnog Balkana, kao što su Bosna i Hercegovina, Srbija...?

- Da, 12. listopada krenula je primjena ovog sustava koji je jedinstven za sve zemlje Schengena, odnosno zemlje Europske unije, izuzev Irske i Kipra, a uz još četiri zemlje koje čine schengensku zonu a to su Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. 

U svim ovim zemljama uz zemlje Europske unije primjenjuje se sustav EES. On se primjenjuje periodično i postepeno. Još uvek nije uveden na sve granične prelaze, već samo na određene. To su najčešće oni granični prijelazi koji su najveći ili neki od najvećih aerodroma u Europi gdje u ovom trenutku taj sustav funkcionira tijekom radnog dana.

Prijepodne i popodne po dva sata taj sustav funkcionira i uzimaju se podaci i uvode se u sustav određeni broj ljudi koji u tom trenutku prelaze granicu.   

U svim ostalim razdobljima putujemo kao što smo putovali i do sada, bez nekih dodatnih uvjeta. Taj sustav će se uspostavljati periodično do travnja 2026. godine kada taj sustav mora funkcionirati na svim graničnim prelazima zemalja Schengena, odnosno EU. 

Odnosi se na sve zemlje kojima nije potrebna viza za ulazak u Europsku uniju. Tih zemalja ima 59, među kojima su i zemlje iz našeg okruženja sve uključene u ovaj sistem. 

Šta on zapravo znači? Znači kada dođemo na granični prijelaz osim davanja paoša za kontrolu same putne isprave, uzimaju se takozvani biometrijski podaci.

Radi se o slici lica i otiscima četiri prsta desne ruke. To je procedura koja traje negdje između tri i pet minuta.

Postepeno uvođenje EES sustava

Kakva su prva iskustva i što se ovih prvih dana događa na terenu od primjene EES sustava ulaska u EU i države Schengen?

Dosadašnja iskustva u posljednjih nedjelju dana takva su da su to naravno, prave određene probleme, odnosno veće gužve na graničnim prelazima gdje je ovaj sustav uveden u trenucima kada se on primjenjuje u ta dva sata. 

Nažalost, svi oni koji dolaze prevoznim sredstvima moraju da iz njih izađu i da se svako pojedinačno registruje kroz EES sistem. Ono što je dobra strana jeste, da kada se to jednom uradi, svaki sledeći put ne moramo da prolazimo celu proceduru. 

Dovoljno je samo da nas taj sistem prepozna, da li kroz kontrolu pasoša ili eventualno kroz fotografiju koja će se upoređivati sa fotografijom koju smo dali kod registracije. 

Taj sistem u budućnosti bi trebao da obezbedi daleko brži protok. Ali, za to je neophodno da svi već budemo u tom sistemu. 

Dakle, iskustva su takva da su velike gužve. Sa carinskih službi imamo informacije da će se pratiti gužve i da onog trenutka kada nastanu velike gužve da će se prelaziti na stari sistem, odnosno bez uzimanja podataka. Bar tako je za sada. Naravno, kako budu odmicali meseci što smo bliže aprilu sledeće godine tako će taj sistem biti uspostavljen u višesatnnom režimu. sada je dva sata prepodne i popodne. 

Već u novembru mesecu, odnosno u sledećem mesecu možemo očekivati da on bude četiri sata prepodne i popodne. Tako da jednostavno to je neka okolnost na koju se moramo navićiu ukoliko želimo da putujemo u zemlje Evropske unije. 

On je uveden iz razloga bolje kontrole boravka, pre svega dužine boravka u zemljama EU obzirom da postoji regulativa koja ograničava broj dana boravka u zemljama EU na 90 dana u okviru 180 dana koja je obavezna za sve one koji nemaju to regulisano nekim viznim režimo kao što je to radna, boravišna ili studentska viza. 

Svi oni koji imaju te vrste viza oni nisu obavezni da se registruju u ovom sistemu EES. 

Šta su građani detektovali kao najveće probleme primjene EES sistema, da li je to uzimanje otisaka prstiju ili fotografisanje? Bilo je dosta primjedbi da kada se prelazi granica primjerice iz Crne Gore, preko Hrvatske i ulazi u Bosnu i Hercegovinu i obratno, više puta se mora fotografisati. Je li to najveći problem? Šta najviše oduzima vremena zapravo?

- Tako je. To je najveći problem. Najveći problem je to vreme koje je neophodno da se jedan čovek registruje kompoletno u sistemu, a to znači uzimanje biometrijske fotografije i uzimanja tih otisaka prstiju desne ruke. 

To je ono što oduzima vreme. Sam sistem procesuira takođe, to neko vreme. Tako da to vreme ne bi moralo da traje tri ili pet minuta da je tehnološki to malo bolje ispračeno, 

Ono što je također problem, imamo žalbe ljudi koji su na bilo koji način hendikepirani i koji ne mogu da izađu iz automobila kao što su osobe sa invaliditetom. Njima se također zahteva da izađu, odnosno da se bude prisutan kod same kamere koja je integrisana na sami granični prelazima što može da predstavlja problem u određenim situacijama kada postoje ljudi koji jednostavno ne mogu da pristupe tome. 

Za sada ne postoje mobilni uređaji sa kamerama i sa tim stalkom za uzimanje otisaka prstiju na nekom drugom mestu. 

U nekoj perspektivi trebalo bi očekivati da će biti mobilnih uređaja za to i da će se to rešiti. 

Ali, ono što nas u ovom trenutku najviše plaši, bez obzira što je početak uvođenja ovog sistema, kada dođemo u period letnje sezone kada su najveće gužve da to zaista može da prouzrokuje jeko veliko i dugotrajno čekanje na graničnim prelazima. 

Nažalost, na to ne možemo puno da utičemo. Plašim se da sve ovo što mi komentarišemo kao negativno ne nailazi baš na neke pozitivne korake i na pozitivne korake u Evropskoj uniji. Ne verujem da će te kritike dovesti do toga da se eventualno ukine ovaj model registracije.

Moguće negativne reakcije

Da li smo se kao države Zapadnog Balkana, posebno kroz državne institucije, na adekvatan način pripremili za sve ovo oko EES sistema? To posebno s obzirom da mnogi građani kažu da nisu znali da moraju ići na posebne trake na graničnim prelazima pa su zbog toga kažnjavani. Nismo imali nikakvu aktivniju, odnosno proaktivniju državnu kampanju informisanja da nešto novo stupa kada je u pitanju ulazak u EU?

- To je tačno. Ali, to je više pitanje za državu zašto se time nisu bavili na Balkanu generalno. To posebno Ministarstva za evropske integracije, koje imaju, koliko znam sve vlade na Balkanu. 

Što se Nacionalne asocijacije turističkih agencija - YUTA, kao institucije, mi smo se time bavili dosta ozbiljno poslednjih nekoliko meseci. Bili smo vrlo aktivni kada je reč o edukaciji stanovništva.

Ali, kada su u pitanju trake na graničnim prelazima to je nešto što je regulativa još kada su te zemlje ušle u Evropsku uniju u našem okruženju, pre svega tu mislim na Hrvatsku, sa strane SRbije to je i Bugarska, Rumunija i Mađarska, to je vrlo jasno naznačeno na svim graničnim prelazima. 

Imamo table gde piše samo građani Evropske unije (EU passport) i u tu kolonu ne smemo da stanemo, jer prosto nismo, ne pripadamo državama koje su članice Evropske unije. 

Sve ostale kolone su obeležene najčešće sa onom oznakom - sve zemlje. Dakle, to je koolona ili to su kolone u koje možemo da boravimo i da čekamo. To su stvari za koje nije potrebna posebna edukacija.

Kada je reč o EES sistemu, slažem se, da je trebala da bude proaktivnija uloga samih državnih institucija, ali na to ne možemo da utičemo. Mi radimo ono što je do nas. Mi smo kao institucija vrlo eksponirani poslednjih meseci vezano za uvoeđenje  EES sistema, i pre nego što je uveden, s ciljem da građanima pojasnimo šta to znači i kako će to izgledati. To radimo i sada. 

Kada govorimo uopšte o EES sistemu, u Bosni i Hercegovini neke turističke agencije su se već pozvale ili pozivaju na to da u ovom prelaznom periodu, organizuju više autobuskih tura na teritoriji Balkana. Kakvo je stanje u Srbiji i da li je zaporavo došlo do pada prodaje autobuskih turističkih aranžamana ili njihovog preusmjeravanja na neke druge destinacije?

- Za sada ne. Sigurno je da može da dođe do toga. Iako, moram da kažem da smo mi jako emitivno tržište kada je reč o putovanjima iz Srbije u zemlje Evropske unije. U vansezoni, a to je upravo sada, najčešće se radi o evropskim gradovima koji su vrlo popularni. 

Mi imamo sada praznike 11. novembra i već za taj praznik postoji veliko interesovanje ljudi da putuju van zemlje. Još uvek, čini mi se da im nije došlo puno do svesti, i da će samo učešće na tim graničnim prelazima ustvari proizvesti neku negativnu reakciju. 

Što se tiče nekog letovanja, mi smo najemitivnije tržište za Grčku koja se također nalazi u Evropskoj uniji, koja će također primenjivati ovaj model. Mi sa naše strane pokušavamo sa grčkim partnerima i grčkim institucijama da obezbedimo neke posebne trake za turističke autobuse. Videćemo da li ćemo u tome uspeti. 

Ali, u svakom sluačju, te gužve, mogu da izazovu neki animozitet kod određenog broja putnika i da se odlučuju za destinacije koje nisu u Evropskoj uniji. To apsolutno.

Ne znamo da li ETIAS isključuje EES

Nakon EES sistema, slijedi nam još jedna prilagodba ulaska u Evropsku uniju kroz uvođenje takozvane "putne dozvole"  kroz uvođenje ETIAS sistema. Bojite li se da će zapravo tek tada doći do izražaja zapravo sve ono što ovog trenutka nismo ni svjesni da na s očekuje u budućnosti?

- Moram da kažem, obzirom da učestvujem u radu Evropske komisije, da pre svega taj ETIAS se uvodi od 2018. godine. Tada je prvi put pomenut. Do sada, 2025 još uvek nije uveden. Dugačka je to priča, i ja sam još uvek skeptičan da li će on uvoditi i naredne godine ili ne. Videćemo, svakako, vreme pred nama će to da pokaže.

Sa druge strane ETIAS sistem je daleko jednostavniji, bar je tako zamišljen, nego ovaj sistem EES. Moram da kažem da ne razumem razlog za uvođenje EES sistema par meseci ili godinu dana pre uvođenja ETIAS sistema. 

Iz prostog razloga što je to vrlo slično. ETIAS je tako zamišljen i tako će izgledati, kako sada stvari stoje, da ćemo moći da uradimo sve što je do nas pre samog polaska na put, odnosno da će to biti imperativ. 

Aplikacija ETIAS je već završena. Mi smo imali prilike da je vidimo na tim sastancima. Ona još uvek nije dostupna za sve korisnike, ali bit će vrlo brzo. 

Dakle, skine se aplikacija na svoj uređaj, da li telefon ili tablet, unesu se svi lični podaci - podaci o pasošu, godini rođenja... najosnovnije podatke, izvršimo plaćanje te jednokratne takse za koju se sada kaže da će biti 20 eura i ona će važiti tri godine kao odobrenje ulaska u Evropsku uniju.

Kada sve to završimo šaljemo na odobrenje Centralnom registru u Bruxelles i čekamo taj odgovor od 24 do 48 sati. Onoga trenutka kada dobijemo pozitivan odgovor dobit ćemo takozvani QR kod, odnosno registraciju koja može da se očita prilikom prelaska granice i to je sve. Dakle, mi smo završili kompletnu proceduru. Na granici je dovoljno da očitamo svoj QR kod i da prođemo dalje. 

To zvuči daleko jednostavnije. Nema davanja biometrijskih podataka, nema slikanja lica, nema otisaka prstiju. Imamo aplikaciju za razliku od EES sistema koji trenutno funkcioniše, za koji nemamo aplikaciju i ne možemo da uradimo ništa da pripremimo, odnosno da predupredimo tako dugačka čekanja i da to bude nešto što možemo samostalno da uradimo. 

To su razlike. I zato mi nije do kraja jasno, moram da kažem, zbog čega se uvode ova dva sistema. To je nepoznato da li će kod uvođenja ETIAS sustava, ostati na snazi ​​ili ovaj EES sustav ili to znači da jedan drugi ukida da kada krene ETIAS da bude prekinut EES-om. Takve informacije nažalost iz Europske komisije ne možemo dobiti.