Predstavnici Evropske komisije (EK) predstavili su prethodne večeri ambasadorima zemalja članica, na neformalnom sastanku, tri opcije za budućnost politike proširenja, piše briselski Euroaktiv.

Evropsku komisiju na sastanku je predstavljao šef kabineta Ursule von der Leyen, Bjern Zajbert.

Prema pisanju Euroaktiva, prva opcija bi ostavila trenutni sistem nepromijenjenim, sa Albanijom i Crnom Gorom kao vodećim kandidatima, sa ciljem pridruživanja prije kraja političkog mandata EU 2029. godine.

Prema drugoj opciji, poznatoj kao „postepena integracija“, zemlje kandidati bi se pridružile većem broju inicijativa i programa EU bez formalnog ulaska u blok, ostavljajući prepreku ratifikacije u svih 27 prestonica za kasnije. Stručnjaci ovo vide kao bolju opciju, koja bi razočarala zemlje poput Ukrajine.

Ambasadorima je predstavljena i treća opcija, tzv, “obrnutog proširenja”, prema kojoj bi zemlje dobile brz formalni ulazak, o kome bi se dogovorilo svih 27 zemalja članica, a zatim bi kasnije hvatale korak sa reformama. Međutim, briselski portal ocjenjuje da će time ratifikacija će postati teža, sa rastućom krajnjom desnicom u Evropi.

Međutim, Politiko s druge strane navodi da je ova opcija tzv. obrnutog proširenja naišla na snažan otpor među određenim ambasadorima zemalja članica.

Otpor efikasno zaustavlja model “najprije članstvo, a kasnije integracije”, koji je Komisija promovisala u nastojanju da se Ukrajina pridruži do 2027. godine, navodi Politiko.

Rani nacrti zaključaka Samita lidera EU koji će biti održan 19. marta sugerišu da se očekuje da će lideri na sledećem samitu podržati tradicionalni pristup bloka zasnovan na zaslugama, pojačavajući preferenciju prijestonica za postojeći okvir.

“To bi ostavilo nadu Komisije da će se Ukrajina uskoro pridružiti potpuno mrtvom”, zaključuje briselski Politiko.