Piše: Boško JAKŠIĆ

Vladimir Putin je pažljivo planirao invaziju na Ukrajinu koju je sve do 24. februara farisejski demantovao, ali ispostavlja se da nije očekivao ovako jedinstven uzvratni odgovor Zapada upakovan u paket razornih sankcija nezabeleženih od sovjetskih vremena.

Američke i evropske kaznene mere - zbog agresije, ali i Putinove represije u Rusiji - samo u nekoliko dana su 11. privredu sveta isključile iz globalnog finansijskog i trgovinskog sistema, dok velike korporacija dobrovoljno odustaju od stotina miliona dolara vrednih investicija u energetski sektor od koga Rusija živi.

Putin je dugo svoju vladavinu predstavljao kao uspešan odgovor na godine haosa posle raspada SSSR-a. Tokom njegova prva dva mandata standard života je rastao, kao i popularnost predsednika. Sada šef Kremlja, na različite načine, sistematski uništava dve zemlje: Ukrajinu, ali i Rusiju.

DISTANCIRANJE 

Dramatične sankcije koje je Putin prozvao brutalnom agresijom zapadnog suseda, a potom uporedio sa “objavom rata”, učinile su da je ekonomija gotovo potpuno izolovana. Na Rusiju je pala nova Gvozdena zavesa. EU je usvojila i četvrti paket sankcija koji treba da “osakati” Putinovu sposobnost da finansira invaziju.

”Naša privreda sada doživljava šok i ima negativnih posledica, ali one će biti svedene na minimum”, priznaje predstavnik Kremlja Dmitri Peskov u poruci više usmerenoj ruskoj javnosti koja zbog cenzure i propagande nije upoznata sa obimom sankcija, ali počinje da ih oseća u svakodnevnom životu.

Sem ličnih sankcija Putinu i šefu diplomatije Sergeju Lavrovu, SAD su na listu stavile Peskova, 12 poslanika Dume i oligarhe bliske Putinu poput Igora Sečina, direktora državne kompanije Rosneft, Olega Deripaske, magnata metalurgije, Alekseja Milera, direktora Gazproma ili svetski poznatog milijardera Romana Abramoviča.

Banke i osiguravajuće kuće retko zauzimaju političke stavove, ali ovoga puta su se jasno distancirale od Rusije obustavljajući transakcije. Zabranjeno je poslovanje sa ruskom Centralnom bankom. Sedam ruskih banaka, uključujući i drugu najveću VTB, isključeno je iz Swifta, dominantnog globalnog sistema finansijskih transakcija. Mastercard, Visa i American Express više ne priznaju kartice izdate u Rusiji.

Sberbanka, najveća kreditna banka Rusije, i Gazprombanka nisu uključene jer služe kao jedini kanali plaćanja ruskog gasa i nafte koje Evropa i dalje kupuje. Povukli su se Credit Suisse, UniCredit, BNP Paribas i Deutsche Bank. Od ruskog biznisa odustale su i dve velike američke banke Goldman Sachs i JPMorgan, čiji su poslovi u Rusiji cene na blizu 15 milijardi dolara.

Udar je doživeo i energetski sektor preko koga Rusija ostvaruje lavovski deo svojih prihoda, ali umnogome zavisi od zapadne tehnologije. Povukao se Siemens, Shell je prekinuo uvoz ruske nafte, a sve operacije obustavio je i ExxonMobil, čiji su poslovni aranžmani u Rusiji procenjeni na četiri milijarde dolara.

Francuski Total takođe je prekinuo uvoz i najavio da više neće ulagati u nove projekte. BP prodaje svoje akcije u Rosneftu, čija je vrednost do 25 milijardi dolara. Italijanski ENI planira da proda svoj udeo u akcijama gasovoda koji ruski gas prebacuje do Turske. Austrijski OMV odustao je od planova kupovine akcija Gazpromovih gasnih polja.

Kako Rusija i Ukrajina kontrolišu 30 odsto globalnog izvoza pšenice, 20 odsto kukuruza i čak 80 procenata izvoza suncokretovog ulja, i ovo tržište izbačeno je iz ravnoteže. Cene nezadrživo rastu, dok je veliki proizvođač poljoprivrednih mašina Deer&Co. napustio Rusiju.

Sem aerodroma i vazdušnih prostora, zapadne zemlje su i svoje luke zatvorile za ruske brodove. Mnoge automobilske kompanije već su ili planiraju da izađu sa ruskog tržišta: Daimler zamrzava sve aktivnosti, General Motors i Volvo suspendovali su izvoz, a isti korak najavio je i japanski Mitshubishi. Operacije prekidaju francuski Renault i nemački BMW koji su imali proizvodnju u Rusiji. Na listi onih koji obustavljaju izvoz su Ford, Harley Davidson, Jaguar Lend Rover, Honda, Mazda.

Najveći svetski proizvođači aviona, američki Boing i evropski Airbus, obustavljaju isporuke rezervnih delova, održavanje i tehničku podršku. Velika brodarska kompanija Maersk privremeno je prekinula sav kontejnerski prevoz ka Rusiji i iz nje. Povukli su se ili suspendovali aktivnosti Samsung, Apple, Sony, Ericsson, Nokia, Dell...

I dok je rublja izgubila 50 odsto vrednosti, a Centralna banka Rusije troši milijarde dolara da bi je stabilizovala, sankcije se spuštaju i do nivoa običnog Rusa, posebno mlađe urbane klase koja se navikla na zapadne proizvode.

McDonald’s, simbol sovjetskog otvaranja prema Zapadu koji je svoju prvu radnju u Moskvi otvorio još 1990, privremeno napušta tržište iako će nastaviti da plaća svojih 62.000 zaposlenih. Povlače se i Starbucks, Coca-Cola, PepsiCo, Heineken. Levi’s farmerke ili odevni lanci H&M i Zara postali su relikti jednog preko noći nestalog vremena. Predsednik Joe Biden najavio je zabranu uvoza ruske vodke, dijamanata, čak i plodova mora.

Međunarodni olimpijski komitet je sportskim federacijama širom sveta preporučio da se uzdrže od poziva ruskim sportistima. Svetska fudbalska federacija FIFA suspendovala je ruski nacionalni tim i klubove, a mnogi strani treneri i igrači napustili su Rusiju. Adidas je prekinuo partnerstvo sa ruskim fudbalskim savezom, a proizvodi Nike više ne mogu da se naruče preko ruskih vebsajtova.

Bojkot je dospeo i do ruske kulture i industrije zabave. Organizatori Filmskog festivala u Cannesu saopštili su da u maju neće biti dobrodošli ruski zvaničnici i svi povezani sa vladom u Moskvi. Rusiji je uskraćeno učešće na ovogodišnjem Eurosongu. Holivudski studiji Disney, Warner Bros i Sony suspendovali su prikazivanje novih filmova u Rusiji.

ZABRANJENA RIJEČ

Poruka je upućena pre svega ruskom narodu kako bi shvatio da je Putin taj koji se odlučio na brutalno kršenje međunarodnog prava, na agresiju koja odnosi živote i razara Ukrajinu, koja je više od dva i po miliona Ukrajinaca primorala na bekstvo u susedne zemlje.

Pitanje je, međutim, može li ta poruka da se probije do većine Rusa koja i ne veruje da je njihova zemlja u ratu, jer rat je zabranjena reč, širenje lažnih informacija čija je upotreba po novom zakon kažnjiva sa 15 godina zatvora. Vlast je ta koja tumači šta su lažne informacije. Onim Rusima koji znaju o čemu se radi i koji su redak glas protesta, Putin uzvraća na način koji mu je najbliži sve 22 godine na vlasti: masovnim hapšenjima, cenzurom i propagandom televizije Russia Today i agencija Sputnik koje su zbog toga isključene iz medijskog prostora EU.

”Dok Putin pokušava da Ukrajinu svede na ruševinu, on istovremeno pretvara Rusiju u zatvor,” izjavila je pred Kongresom američka podsekretarka za politička pitanja Victoria Nuland.

Suočene sa pretnjama, mnoge zapadne medijske organizacije su, barem privremeno, suspendovale izveštavanje iz Rusije, poput britanskog BBC-a, američkih CNN-a, ABC-a i Bloomberga, najvećih nemačkih TV kanala ARD-a i ZDF-a ili italijanskog RAI-ja. The New York Times je svoje novinare povukao iz Moskve prvi put od 1921.

Rusija je prihvatila ekonomski rat. Do kraja godine obustavlja se izvoz više od 200 proizvoda na Zapad, a Putin preti nacionalizacijom imovine kompanija koje su napustile Rusiju. “To bi nas vratilo 100 godina unazad, u 1917, a posledice takvog koraka - globalno nepoverenje u Rusiju od investitora - osećali bismo tokom mnogo decenija”, upozorio ga je najbogatiji ruski biznismen Vladimir Potanjin, predsednik giganta metala Norilsk Nikl.

Ukoliko Putin pokušava da ogoljenom silom obnovi rusku imperiju, ostvario je potpuno suprotno: sankcijama kažnjena Rusija ove će godine zabeležiti pad svog BNP-a od 15 procenata i godinama će morati da se oporavlja kako bi se vratila na nivo globalne moći koji je imala pre agresije na Ukrajinu. Zapad je spreman da plati svoj deo cene, očekujući rast inflacije od 7 odsto na obe strane Atlantika.

(Oslobođenje)